Norveška dolazi u najboljem trenutku: Srpski napad treći na SP, Orlovi lete s Bandom na golu

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)

Vreme radi za ovu reprezentaciju. Ne može sve preko noći. Dolaskom Tonija Đerone na kormilo reprezentacije na Vidovdan 2020. godine, Orlovi su dobili krila. Pobeda nad Francuskom u Zrenjaninu na debiju španskog stručnjaka pokazala je da ova generacija može mnogo.

Dve godine su prošle od tog duela i senzacionalne pobede nad svetskom supersilom. Rast je evidentan, opet se u Srbiji priča o rukometu, opet znani i neznani komentarišu ovaj sport, pitaju što nema Nenadića. Pet minuta zaslužene slave, pažnju javnosti dobili su Kukić, Đorđić, Milosavljev, Marsenić i drugovi.

Srbija igra moderan rukomet. U svakom trenutku zna se ko kosi, a ko vodi nosi. Nema improvizacije, igranje na „foru“, sati i sati provedenih u analizi, hvatanja beležaka, „puškica“, sastavni su deo moderne strategije sporta. To je doneo Đerona, disciplinu u igri, španski stil, rad na detaljima koji donose prevagu u današnjem rukometu.

Kao papagaji su Orlovi pre Svetskog prvenstva ponavljali da mogu sa svima, da kada su kompletni, nema reprezentacije koja ne može da se dobije. Dolazak Dejana Milosavljeva, njegov povratak na gol posle mesec dana pauza i „igrarija“ Nemaca, odnosno njegovog kluba Fuksea iz Berlina, dobijanje zelenog svetla dan posle duela sa Pancerima, ulio je samopouzdanje, udar adrenalinske injekcije.

BANDA JE BROJ 1 NE SAMO U SRBIJI NEGO MOŽDA I U SVETU

Vladimir Cupara nije na svojim plećima mogao sam da iznese pritisak, Milan Bomašar je još „zelen“, trebalo je da stigne popularni Banda da opet Orlovi imaju jedan od najboljih golmanskih tandema na svetu. Jeste golman Vesprema svetska klasa, godinama uzdanica bogatog mađarskog velikana, od 2024. godine je deo velikog rumunskog projekta Dinama iz Bukurešta i napad na F4 Lige šampiona, ali nekadašnji golman Jugovića i Partizana, osvajač Lige šampiona sa Vardarom 2019. godine trenutno je ne samo srpska jedinica broj 1, nego verovatno i svetska, rame uz rame sa Gonzalom de Vargasom, Niklasom Landinom Jakobsenom, Andreasom Volfom, Benjaminom Burićem...

Dve godine je popularni Banda najbolji golman Bundeslige, najjačeg šampionata na svetu, nosi Licice iz nemačke prestonice do praga željene krune (prvi deo prvenstva Fukse je prvi, ispred Kila i Magdeburga).

Đerona: Dejan je golman top klase, ima veliki uticaj na tim

Marsenić: Ovo je Srbija kakvu želimo

Milosavljev: Dužan sam saigračima, odigrao sam kao da mi je poslednji meč

Čim je stao Milosavljev na gol, odbranio prvi udarac na startu drugog poluvremena, Orlovi su poleteli, Mijajlo Marsenić i Ilija Abutović su zatvorili sredinu odbrane, nisu reprezentativci Katara mogli da probiju taj zid. Prednost je rasla iz minuta u minut, da bi stigla do konačnih +10 – 34:24.

Srbija ima treći napad na Svetskom prvenstvu, Danska (113) i Švedska (107) su neka druga dimenzija. Na tri utakmice postigli smo 103 gola (u proseku nešto više od 34 po meču). Kao sat nam deluje ofanziva. Da je ušao još koji zicer protiv Nemačke, da Joel Birlem nije imao utakmicu života u nedelju, druga bi se pesma pevala. Dali smo više golova od Francuske, Španije, narednog rivala, Norveške...

Zakazala je defanziva protiv Pancera, probijali su nas Nemci, koristili pukotine u odbrani, Cupara je na tom meču ostao na vetrometini, četa Alfreda Gilasona je odigrala verovatno najbolji meč u prethodnih nekoliko godina.

Norveška stiže iz Krakova u Kratovice sutra (20.30). Neko bi rekao u najtežem trenutku, a možda je ovi i najbolji. Četa Tonija Đerona dobila je sada krila, reakcije posle poraza od Nemačke je bila sjajna, samopouzdanje napumpano, adrenalin pojačan, glava je vruća, ali će do meča morati da se ohladi.

Lazar Kukić (©Starsport)

Da li je vreme za nešto veliko, nešto što Orlovi najavljuju, za sada samo oprezno, ali potajno u njima kuva. Sad ili sledeće godine ili one tamo... Ova reprezentacija osvojiće medalju na velikom takmičenju ako bude kontinuiteta, ako bude nastavljen proces sa Đeronom.

Raspored druge faze: Srbiji odmah presudan meč za četvrtfinale, biti ili ne biti sa Norveškom

Fantastični Orlovi razbili Legiju stranaca: Milosavljev začarao mrežu, raspucana krila Radivojević i Vorkapić

Atmosfera je sjajna, možda deluje kao fraza, ali svi dišu kao jedan. Nema više svađe, razmirica, otvaranje Pandorinih kutija... Vidi se to na terenu, da ginu jedan za drugog. Dugo nas nije bilo u vrhu, pre dve godine nismo bili ni među 32 selekcije učesnice Svetskog prvenstva. Mi bismo odmah preko reda.

NORVEŠKA NIJE BAUK, SAGOSEN JE FENOMENALAN, DRUGA MEČ LOPTA ZA ORLOVE

Meč sa Norveškom može da donese mnogo, dok bi poraz verovatno značio da nema ništa od četvrtfinala i olimpijskih kvalifikacija za Pariz 2024. godine (bar ne na ovom Svetskom prvenstvu, a poslednja šansa je EP u Nemačkoj dogodine).

Jesu Norvežani selekcija iz svetskog vrha. Tri poslednja takmičenja su bez medalje, pre toga su bili svetski vicešampioni u Nemačkoj i Danskoj 2019. godine i bronzani na EP 2020. Sander Sagosen je svetska zvezda, po mnogima trenutno najbolji rukometaš sveta, sjajan napadač, ali i odličan odbrambeni igrač. Oporavio se od teške povrede članka koja ga je šest meseci odvojila od terena. Tu su i Bartold, O’Saliven, Johanesen, Overbi, levoruki bombarderi iz Bundeslige Red i Rajkind... Rukomet je skandinavski sport, ali nisu ni Norvežani bauk. Holandija ih je umalo pobedila u poslednjem kolu prve faze takmičenja.

Pucaju od samopouzdanja Orlovi.

„Možda je bolje što je odmah Norveška. Prvo da se fizički oporavimo. Ostavićemo srce na teren, dobro ćemo da pripremimo meč. Ubeđen sam da možemo da pobedimo. Jedva čekam tu utakmicu i nadam se da ćemo obradovati sve u Srbiji“, rekao je poslovično oprezni pivotmen Srbije Mijajlo Marsenić.

Ujedinila je reprezentativce i povreda Predraga Vejina. Mahalo se njegovim dresom u svlačionici u utorak uveče, igrali su i za desnog beka koji je napustio Katovice, vratio se u Srbiju gde će nastaviti rehabilitaciju posle povrede koja je doživeo u 23. minutu meča sa Nemačkom u nedelju.

Sa raspoloženim golmanskim tandemom Milosavljev – Cupara, sa sjajnim krilima Bogdanom Radivojevićem i Nemanjom Ilićem, sa njihovim alternativama Vanjom Ilićem i Vukašinom Vorkapićem, dirigentima Lazarom Kukićem i mlađanim Stefanom Dodićem, raspucanim Petrom Đorđićem, pivotmenima Draganom Pešmalbekem i Mijajlom Marsenićem, doprinosu s klupe od Uroša Borzaša, Jovice Nikolića, Milošem Orbovićem kao protiv Nemačke, nisu Norvežani nepobedivi.

Znalo se i pre početka šampionata da ako želim da idemo u četvrtfinale moramo da dobijemo jednu od dve supersile, Nemačku ili Norvešku. Panceri su nam se izmigoljili, ostala je još jedna šansa, ispit generacije protiv Sagosena i drugove u Katovicama u četvrtak (20.30).

Alžir je morao da se dobije, protiv Katara smo ušli kao favoriti, oprvadali tu ulogu, Argentina ne bi trebalo da nam bude težak ispit, dok je Holandija paklena reprezentacija, koja igra atipični rukomet, za mnoge neuhvatljivi, nadolezeća rukometna sila.

Sad ili nikad, možda je preterani poklič pred Vikinge. Vrata raja nisu odškrinuta u duelu sa Nemačkom, popravni je protiv Norveške.

Nešto veliko moguće je već ovog meseca.

„Mnogo puta sam isticao da bih sve osvojene klupske trofeje menjao za medalju sa reprezentacijom. Ne postoji ništa veće nego igrati za svoju zemlju“, rekao je Radivojević u intervjuu za Mozzart Sport u Staroj Pazovi sedam dana pred start šampionata.

Neka bajka krene iz Katovica...